Namirnice koje jedu osobe koje imaju insulinsku rezistenciju se moraju pažljivo birati. Osobe sa insulinskom rezistencijom su obično na posebnom režu ishrane ili dijeti kao što je mediteranska dijeta.

Dalje u tekstu vam navodimo spisak namirnica za insulinsku rezistenciju, kao i zašto ih treba uvesti u ishranu i koje namirnice treba izbjegavati.

Spisak namirnica za insulinsku rezistenciju

Namirnice koje su preporučljive za osobe sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom tipa 2 uključuju:

  • Integralne žitarice – Smeđa riža, divlji pirinač, ječam, zob, kvinoja. One su bogate vlaknima koja usporavaju apsorpciju šećera i smanjuju insulin.
  • Mahunarke – Pasulj, leblebije, sočivo, grašak. One su bogat izvor proteina i vlakana, a siromašne ugljikohidratima.
  • Voće sa niskim GI – Breskve, jabuke, kajsije, šljive, bobičasto voće. Ovo voće ima manji uticaj na nivo šećera u krvi.
  • Povrće sa niskim GI – Šparoge, spanać, brokoli, kupus, paprika, paradajz. Ovo povrće je bogato hranljivim materijama a siromašno šećerima.
  • Zdrave masti – Maslinovo ulje, kokosovo ulje, orašasti plodovi. Zdrave masti smanjuju upale i poboljšavaju metabolizam šećera.
  • Proteinske namirnice – Jaja, masna riba, piletina, soja, mlečni proizvodi. Proteini usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata i povećavaju osećaj sitosti.
  • Začini i začinsko bilje – Cimet, kurkuma, đumbir, ružmarin, bosiljak. Oni prirodno snižavaju šećer u krvi i poboljšavaju insulin rezistenciju.

Izbegavajte: Belo brašno, šećer, slatkiše, gazirana i alkoholna pića.

Možda će vas zanimati:

Šta je insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija je stanje u kome ćelije u organizmu ne reaguju dobro na insulin i ne mogu efikasno da upijaju glukozu iz krvi. Insulin je hormon koji kontroliše nivo šećera u krvi. Kada ga ćelije ne prepoznaju dobro, šećer se ne može transportovati iz krvi u ćelije i ostaje u krvotoku.

Glavni uzroci insulinske rezistencije su:

  • Prekomerna telesna težina i gojaznost – Višak kilograma dovodi do povećane proizvodnje insulina, što vremenom iscrpljuje ćelije i one postaju manje osetljive na insulin.
  • Fizička neaktivnost – Nedovoljna fizička aktivnost smanjuje sposobnost mišića da upijaju glukozu, što pogoršava insulinsku rezistenciju.
  • Loša ishrana – Preveliki unos rafinisanih ugljenih hidrata, šećera i zasićenih masti dovodi do insulinske rezistencije.
  • Nasledni faktori – Insulinska rezistencija može biti delimično uzrokovana i genetskim faktorima.
  • Stres – Dugotrajni stres povećava nivoe hormona kortizola i adrenalina, što negativno utiče na metabolizam glukoze i može izazvati insulinsku rezistenciju.

Simptomi insulinske rezistencije su umor, gojaznost, povišen krvni pritisak, povišen holesterol i trigliceridi, povišen šećer u krvi, tamne fleke na koži (acanthosis nigricans).

Koje su insulinska rezistencija vrednosti?

Dve najčešće korišćene metode za određivanje insulinske rezistencije su:

HOMA indeks – Određuje se na osnovu vrednosti glukoze i insulina natašte. Vrednosti HOMA indeksa su:

  • <2,5 – Nema insulinske rezistencije
  • 2,5-4,0 – Granična insulinska rezistencija
  • >4,0 – Izražena insulinska rezistencija

OGTT test sa određivanjem insulina – Ovaj test meri nivo šećera i insulina u krvi nakon opterećenja glukozom. Za dijagnozu insulinske rezistencije koriste se sledeće vrednosti:

  • Nivo glukoze nakon 2h >7,8 mmol/L
  • Nivo insulina natašte >15 μIU/mL
  • Nivo insulina nakon 1h OGTT testa >30 μIU/mL
  • Nivo insulina nakon 2h OGTT testa >60 μIU/mL

Druge vrednosti koje mogu ukazivati na insulinsku rezistenciju su:

  • Obim struka >102 cm kod muškaraca, >88 cm kod žena
  • Trigliceridi >1,7 mmol/L
  • HDL holesterol <1,03 mmol/L kod muškaraca, <1,29 mmol/L kod žena
  • Krvni pritisak >130/85 mmHg

Ako imate nekoliko od navedenih parametara izvan referentnih vrednosti, potrebno je da se konsultujete sa vašim lekarom kako bi se dijagnostikovala insulinska rezistencija i propisala odgovarajuća terapija.

Insulinska rezistencija jelovnik za 7 dana

Evo predloženog jelovnika za insulinsku rezistenciju za 7 dana:

Doručak:

  • Omeleta sa spinatom i brusnicama
  • Parče avokada
  • Grah iz konzerve
  • Seckano voće

Ručak:

  • Pileća prsa sa povrćem ispod peke
  • Šolja graha
  • Šalata od repove repe
  • 2 žlice leblebije

Užina:

  • 1 jabuka
  • Orasi

Večera:

  • Tikvice punjene povrćem
  • Šolja spanaća
  • Suvo meso
  • 2 žlice brusnica u soku

Doručak:

  • Pet pruta namazani maslinovim uljem
  • Suvo voće (smokve, šljive, breskve)
  • Kikiriki puter

Ručak:

  • Rižoto od mladog graška
  • Šolja lubenica

Užina:

  • Suva paprika punjena sirom i pasuljem
  • Grožđe

Večera:

  • Puretina sa povrćem
  • Boranija
  • 2 žlice čija sjemenki

Evo, možete kao ideju koristiti ovaj jelovnik i prilagoditi ga prema vašim potrebama i željama. 

Doručkovati možete i jaja na oko, povrćne palačinke ili smoothie od voća i orašastih plodova. Za ručak i večeru okrenite se više proteinima i cjelovitim žitaricama uz povrće, a uvrstite i zdrave masti poput avokada, maslinovog ulja i sjemenki.

Preporučujem i redovnu aktivnost i dovoljno sna da biste poboljšali insulinsku rezistenciju i stanje na dugi rok.

Similar Posts